Редослед здравица
Стојан Ивановић (1928) из Зебица, о редоследу здравица каже:
„Код нас, овде у околини, пре су се пиле здравице овијем редом:
Прва: за Боже Помози.
Друга: за добри час.
Трећа: за Свете Тројице.
Четврта: за четири ступа јеванђелиста (Матеју, Марка, Луку и Јована).
Пета: за Петозарне мученике (за све оне који су пали за част и људско добро).
Шеста: добродошлица.
Седма: домаћину за здравље.
Осма: за здравље домаћице
Девета: за гостинско здравље.
Десета: за срећна пута и срећна останка.“
Протињача - Потурача
Радиша Митрић из села Саставци (1936) каже:
„Кад гости попију неколико здравица, домаћин пушта такозвану 'Протињачу' некрштену ракију. Уз ову се чашу не крсти. Гости пију по вољи док не дође следећа здравица. Понегде у овом крају ову чашу зову „потурача“
Већ смо рекли да у овом крају нема делибаше, те зато све здравице, (осим оне за домаћиново здравље) прво здрави домаћин.
Прва здравица - за помози Боже.
Миодраг Миро Томовић (1933) из Трпезе:
„Ову ћемо прву за помози Боже. Помози Боже да славимо дуго лета и година, све у здрављу и весељу. Прве чаше добре среће. У чашу прву, а у љубав дугу, срећу и здравље, помоћ од бога. Боже дај добар час и бољу срећу. Ко о чему, ми о добру и лепом разговору. Срећан дом и домаћини, срећни гости који су дошли, имали одакле поћ и код кога доћ. Широкијем путем долазили, ширијем одлазили. Добри нам увек долазили, а зли залазили. Онда се домаћин поново прекрсти и каже:
'Помози боже и данашње свето име!' Здрав си куме! Здраво био дуго лета и година!“
Друга здравица - за добри час.
Радољуб Ивић (1935) из села Бело Поље:
„Прву писмо за помози Боже, а ову ћемо другу за добри час да се нађе међу нас. Ова друга добра друга, ова друга добра слуга. Чаша друга-љубав дуга, домаћину пуна струга, пун тор оваца, кеса новаца. Да подужи Бог живот и здравље, срећу и напредак, и свако добро. Часно сели, поштено устали. Добар глас донели, а бољи однели.“
Трећа здравица - за Свете Тројице.
Марјан Спасојевић (1923) из Кртока:
„Прву писмо за боже помози, другу писмо за добри час, а ову ћемо трећу за Свете Тројице и мајке Богородице. Помози Боже и Света Тројице. Где се помињала ту и помагала. Срећа нас сретала и на пут пратила. Са добрим саставила, и од зла сачувала. Ако је ми заборавили у каквом јаду, у каквој нужеди, или невољи, она нас не заборавила и најбоља нам помоћница била. Руку нам дала, муке не дала, на праведни пут испратила, са добром срећом саставила.“
Домаћин Радомир Митрић
(Чорба) служи госте трећом здравицом. Мратиндан (2009) село Саставци
Четврта здравица – за четири ступа јеванђелиста.
Стојан Ивановић (1928) из села Зебице:
„Прву писмо за боже помози, другу писмо за добри час, трећу писмо за Свете Тројице и мајке Богородице, а ову ћемо четврту за четири ступа јеванђелиста. Свети апостоле Марко, Јоване, Луко и Матија четири Божја јеванђелиста стуба, која држите и небо и земљу, вама се молимо и поклонимо, молите се Богу за нас грешне.“
Пета здравица – за петозарне мученике.
Драгојло Радојичић из Кастрата:
„Прву писмо за Боже помози, другу за добри час, трећу за Свете Тројице и мајке Богородице, четврту за четири ступа јевангелиста, а ову пету ћемо за петозарне мученике. За све оне који су пали за част и људско добро, који се муче да нас науче, од зла бране, и увек нам у помоћи били.“
Шеста – добродошлица.
Према казивању Милоша и Вукомана Ђукића из Свињишта:
„Пошто домаћин напуни шесту чашу, прекрсти се, спомене све здравице које су до сада попијене и каже:
'Ову ћемо шесту да здравимо за добродошлицу. Драги гости добро сте ми дошли! Ко дош`о добро дош`о. Добри долазили а зли залазили. Зли остали у речне лугове да враћају дугове, ни дугове вратили нити се кући повратили'.
Домаћин ову чашу здрави некоме у врх софре. Даље сви гости редом здраве домаћину:
'Домаћине, срећна наша добродошлица и виђење. У чи смо дом, помого му сам Господ Бог. Да нас Бог поживи много лета, да се ко браћа састајемо много лета и година, све у здрављу и весељу. Добро дошли домаћину и у добру га нашли'.
Свако, кад испије добродошлицу здрави се и љуби с домаћином док се сви гости не обреде овом здравицом.“
Седма – за здравље домаћиново.
Ову здравицу наздрављају гости домаћину. Благосиљају њега и његов дом и све укућане, ближу и даљу родбину.
Милан Милићевић (1936) из Лукова:
„Домаћине сретна ти слава! У здрављу славио много лета и година. Ову ћемо да пијемо за здравље нашега брата домаћина. За здравље: његове поштене главе, десне и леве руке, обе му се слагале и једна другу помагале. За здравље: његове домаћице његове браће и братучеда, синова и синоваца, кћери, унука и омладка и за здравље свакога од његова дома, рода и порода. За здравље његова стада широкога и рала дубокога. Куд год наш домаћин и његова деца поступали, свуд на срећу наступали. Куд год ходили, ходили путем широкијем а с образом светлијем. Да у здрављу дочекујемо славу много лета и година.“
Осма – за гостинско здравље.
Ову чашу домаћин здрави за здравље гостима или гостинско здравље. Уз ову чашу гости су већ добро поднапити, понашају се комотно уз песме и шале. Ако је мање гостију домаћин здрави редом сваком по имену. Ако их је повише, здрави једну чашу за све уједно.
Здравица за пријатна ручка или вечере.
Домаћин ову чашу здрави обично одмах после треће чаше док гости још ручају или вечерају.
Милан Радојичић из Иван Куле:
„Драга браћо и десно и лево, ову ћемо да пијемо за пријатна ручка. Ове године спремисмо онолико колико је Бог јаки дао, а до године ако бог да још боље и више. Ко спремао овај ручак жив био, а ко руча нек му прија.“
Здравица за беле погаче.
Ова се здравица у овом крају редовно давала чак и после Другог св. рата, међутим, данас је, готово, потпуно нестала. Врло ретко да неко од домаћина даје ову здравицу.
Јорданка Драговић (1935) из села Рударе каже:
„Све до после Другог великог рата, у овоме се крају тешко живело. Жито је слабо рођијевало. Јео се качамак и проја. Погаче је било само о великим празницима, за Божић, Ускрс и о слави. Или ако је дош`о неко од родбине или виђен и поштен човек за кога су овде говорили да је „човек од образа“ погачу је јео само гост и домаћин, остали укућани морали су својим послом. Зато се и пила здравица за „беле погаче“, јер се она месила од белог брашна које се просеје кроз свилено сито, тако смо га ми звали, јер је било јако често. Кад треба да се пије здравица за беле погаче, домаћица уђе у собу с гостима и каже: 'Ил` сам ручак пресолила ил` погачу нисам добро умесила. Нико ми не здрави.' Домаћица донесе погачу и преда је домаћину. Домаћин захвали домаћици речима „жива била“ прекрсти се, узме, и пољуби погачу. Онда позове комшију те ломе погачу исто к`и славски колач. Док се ломи погача певала се песма... али ја сам је богами заборавила. Знам да се помиње; Бело лице мешајице...јеси`л бело лице умила кад си погачу месила...има даље још доста, али ја не знам више. Онда домаћин напуни велику чашу с којом се пила трећа здравица и каже:
'Ову ћемо да пијемо за беле погаче.
У пољу родила у дому се ломила.
Нек` су живе главе што у пољу раде.'
Онда наздрави првоме комшији. Комшија захвали на здравици и каже:
'Ову ћемо да пијемо за беле погаче,
Да буде родна година и да нема уродице у жито,
да буде поље широко а жито високо.
У чи` смо дом, помого му Бог.
Здрав си домаћице, да живиш много лета и година!'
Онда домаћица здрави некоме од гостију, и попије пуну чашу ракије.“
Понегде ову здравицу домаћици здрави кум или пријатељ.
Домаћин Радослав Брановић ломи погачу с комшином Миланом. Домаћица Станија пије здравицу за беле погаче. Село Рударе. аранђеловдан 2009.
Здравица за здравље кумова и пријатеља.
Раније смо напоменули да у већини случајева у овом крају кумови и пријатељи седе у врх софре. Зато се и пије здравица у здравље кумова и пријатеља.
Вукоман Стевановић Мане из Самокова каже:
„Ову ћемо пити у здравље кумова крштених и пријатеља поштених. Кумове чувати поштовати и не мењати, а пријатеље добијати. Ову ћемо да пијемо за нашега кума и пријатеља, старога и младога, милога и драгога. Помогао Господ Бог и нас и наше кумове и пријатеље. Помози јаки Боже и нама и њима са свеке стране, а с небеса најбоље. Да Бог да и милост Божија, с кумовима се кумили, све с драге воље без икакве невоље, с пријатељима се пријатељили с чистом љубављу и по ћару, по гласу и по закону Христову: старе да држимо што нам их је стеко ђед и отац, а нове и сретне да прихватимо по заповеди и вољи Божијој. Да Бог поживи, одржи у слози и љубави кумове и пријатеље овога дома.“
Здравица за здравље домаћице.
Ова здравица се обично пила после здравице за домаћиново здравље.
Милосав Добрић из засеока Бањци код Мале Косанице.
„Прво писмо за здравље домаћиново а ову ћемо за здравље наше сестре домаћице која је данас нама ову част приправила. Да да јаки Бог и данашње свето име (каже се име свеца) приправљала је за много година у здрављу и весељу; имала је одакле износити а имала и пред ким – ако Бог да! Домаћице да си жива и здрава, кћери удавала, синове женила, снахе ти рађале честиту унучад, а највише мушких глава – ако Бог да.“
За здравље омладине
Радојко Боровичанин из Кутлова каже:
„Ову здравицу подижемо за живот и здравље наше омладине. Да бог омлади овај дом понајвише мушком дечицом, класатом пшеницом, у тору овцом бјелицом, виторогије овнова, дугорепије крава, чилатије коња, бокатих волова. Нека Бог изведе младеж на добар пут, и нека буду бољи од њихових старијих.“
Наравно, тачан број здравица се не може утврдити, јер њихов број зависи пре свега од расположења гостију. Не прође свака слава увек исто, напротив, разликују се из године у годину, некад боље, некад лошије.
У овом крају и жене обавезно пију "трећу" Слободанка Стајчић, Косаничка Рача (2009)
Наставак следи
Нема коментара:
Постави коментар